gledalica.ba 9

Sound of Freedom 2023

Koliko god to izgledalo malo verovatno na početku, nama ovi likovi, uprkos i zbog njihovih mana, slabosti i svega onog što ih čini ljudima, sve više prirastaju srcu. Film jednostavno postoji da bi nam omogućio vreme da upoznamo ove likove na dubljem nivou, da svedočimo kako se ovi odnosi (posebno odnos profesor-učenik) razvijaju sa porastom razumevanja između likova i da gledamo kako glumci koji ih tumače otkrivaju sve nijanse u svojim nastupima. Četvorica braće (peti nije prikazan) su iznova i iznova radili opasne stvari očekujući da će nekako sve biti u redu – dublja tragedija filma i ono što ga uzdiže iznad melodrame je prosta činjenica da to uglavnom i nije bila njihova krivica. Ovo je uzbudljivo ljudska i lukavo filozofska drama u sudnici koja pre svega postavlja pitanje „šta je istina“, a zatim i mnoga druga pitanja o ljudima, odnosima i samoj prirodi načina na koji percipiramo sebe, jedni druge i svet oko nas.

Narcos Netflix serija

Deni Vilnev je nedvosmisleno sposoban filmaš koga karakterišu jasne vizije i savršeno korišćenje savremenih specijalnih efekata. Iako je vremenom stekao kultni status, Linč se distancirao od projekta i na pojedinim verzijama filma je potpisan pseudonimom Džon Smiti. Asteroid City deluje kao Andersonov najotvorenije lični film u okviru njegovog filmskog stvaralaštva, što se odnosi na istraživanje i komentarisanje kako i zašto on pravi filmove, kao i na suočavanje i, do nekog stepena, odbijanje naših očekivanja o njima. Od Andersona smo navikli na sve ovo tokom njegove karijere koja, poput ovog filma, sve više prelazi prema introspekciji njegovih ličnih interesa, stila i fokusa na ekscentrične ličnosti i scenarije. Rekao bih da Andersonove ambicije prevazilaze ono što sam očekivao od njega, kako u pogledu celokupnog višeslojnog narativa filma, tako i u dramskoj priči unutar šire priče prepune likova, ideja, šala i vizuelne veštine.

Gledalica online magazin za filmofile

To smo zapravo mi jer vidimo, ali ne možemo čuti kakav se razgovor odvija između Nore (Greta Li) i Hae Sunga (Teo Ju) u pratnji trećeg čoveka (Džon Magaro) u baru u Njujorku u ranim jutarnjim satima. Sa druge strane i relativno gledano, film takođe ubrzava svoj narativ jer nam pruža osećaj prolaska 24 godine u tim životima tokom sto minuta trajanja. Kreativni tim iza ovog projekta očigledno je uložio ogroman trud u izgradnju ovog složenog sveta u kome gotovo svaki lik nosi svoju unutrašnju borbu i priču koja nas povezuje sa njima na nekoj dubljoj emocionalnoj ravni. Reč je o dramskoj komediji koja je odlično prošla i kod publike i kod kritike, a posebno su hvaljeni režija, scenario i gluma, naročito glavnog glumca Džeremija Alena Vajta. Međutim, kasnije igranje sa stvarnošću i polovična međuljudska drama filma vezana za teme kao što su gubitak, usamljenost i adolescentska ranjivost ostavlja gledaoca željnog više. Rezultirajući horor u kome dete nanosi sebi povrede pod uticajem natprirodnog bića je prilično zastrašujuć, što je veliki uspeh nakon decenija sličnih scena u drugim filmovima.

Priča o trgovcima drogom koja izaziva tešku ovisnost

Don’t Look Up je kombinacija komedije i naučne fantastike koja je relativno uspešno savladala izazov da satirizuje nešto što je već postalo toliko apsurdno da prkosi svakom zdravom razumu. Samim tim su tradicionalni kauboji i farmeri sa jedne strane, a kriminalci i ljudi laki na obaraču sa druge postali prinuđeni da žive pod novonastalim okolnostima koje mnogo strožije kontroliše zakon. CODA je dirljiva, šarmantna porodična drama prepuna ljubavi koja nam pruža prepoznatljivu, ali toplu i uverljivu priču – lepo realizovan feel good film sa dosta momenata iskrene emocije. Kvalitetno napisani i dopadljivi likovi čine da je priča bogatija, dublja i mnogo emotivnija nego što bi sinopsis mogao da sugeriše. CODA je film koji je specifičan za likove koje pratimo, kao i za posebne izazove deteta gluvih roditelja, ali je isto tako univerzalan u svojim idejama, temama i emocionalnom uticaju.

Oppenheimer recenzija filma

Nažalost, oba vrlo kvalitetna filma nisu mogla pružiti pristojan otpor pobjednicima ceremonije i kao rezultat toga ostali su bez nagrada. Rođendan, ovaj vitalan gospodin je izjavio da mu je još rano za penziju, pa gledalica.ba se prihvatio režije i glavne uloge u filmu Cry Macho, adaptacije istoimenog romana iz 1975. Govedina tijekom cijelog trajanja čini se kao da gledamo bjesomučnu utrku s vremenom, kao da gledamo film Nebrušeni dragulji. Činjenica je, a i scenarista je svestan toga, da na osnovnom nivou pripovedanja Ričard jednostavno ne može da postoji samostalno, potrebni su mu Venus i Serena da bi njegova priča bila važna.

Fordova fabrika je puna bučnih proizvodnih traka za kojima mehanički radi puno ljudi, a dnevna proizvodnja prelazi nekoliko hiljada. Njegov neobični pristup priči inspirisanoj stvarnošću koja je realizovana kao specifična parodija melodramatičnih sapunica može frustrirati neke gledaoce, a u prilog tome ide i neka vrsta portreta metodske glume ili glumačke opsesije likom koji treba da tumači – u završnoj sceni shvatamo da je ta Elizabetina opsesija totalno beskorisna. Što se tiče Grejsi, film je zastrašujuće neizvestan, posebno u poslednje dve scene koje sugerišu ili da je istina previše složena da bi je svako u potpunosti shvatio ili previše jednostavna da bi je neki prihvatili kao takvu. Recimo, u pojedinim scenama na melodramatičan način vidimo kako se ovi likovi kreću ka potencijalnom sukobu sve dok muzika bez upozorenja prestane pre nego što stigne bilo kakav vrhunac – kakva god očekivanja koja bismo mogli da imamo od te scene su razbijena. To su neka od pitanja koja se ovde postavljaju, direktno kroz dramu koja se odvija i suptilno na način na koji se Hejns poigrava materijalom na formalnom nivou. Film pre svega govori o tome kako u svesti javnosti postoji čudna privlačnost slučajeva u kojima odrasla žena ima aferu sa dečakom, a zatim i o tužnom i generalno groznom psihičkom stanju ljudi koji su u njih umešani.

• Netflix uspio s ekranizacijom priče o Escobaru dignuti tu razinu do neslućenih visina, ali pazeći pritom na istinitost podataka.
• Iako je vremenom stekao kultni status, Linč se distancirao od projekta i na pojedinim verzijama filma je potpisan pseudonimom Džon Smiti.
• Prva je oštra, satirična kritika onoga što čini legitimnu crnačku umetnost i zabavu, a rekao bih da druga pokušava da posluži kao suprotnost onome što autor vidi kao pogrešne oblike te umetnosti i zabave.

Gledalica.ba

Poor Things je maštovita i bizarna odiseja samootkrivanja ispunjena živopisnim steampank dizajnom – empatični film o ljudskom stanju i uticaju ljudske prirode na društvo. Međutim, unutar ovog materijala postoji snažno kucanje srca, kao i potpuno aktivan um koji ima i fantastičan i jedinstven lik u svojoj srži. Kako je krenula sezona filmskih nagrada, tako isplivavaju filmovi za koje nisam čuo, a koji zaslužuju moju pažnju – najveći procenat pripada filmovima koji dolaze van SAD među kojima su finski  Fallen Lives, italijanski Io Capitano i islandski Godland. Razlog za kašnjenje liste koju obično objavim sredinom januara je što sam sačekao da pogledam sve filmove koji su mi bili u listi za gledanje, a filmska 2023. Priča brzo postaje jasnija kroz anegdote naratorke Ket (igra je odlična Džodi Komer) za vreme razgovora s fotografom Denijem (Majk Faist). Intrigantno je kako Nikols vešto predstavlja sociološke detalje o grupi koja postaje poznata i nadilazi lokalni nivo popularnosti.

Pearl je zanimljivo stilizovana origin priča antagonistkinje horora X koja je, umesto očekivanog slešera, kombinacija uvrnute psihološke porodične drame i studije lika tužnog autsajdera. Nekako sam uspeo da pogledam najveći deo onoga što mi je bilo na listi za gledanje, ali moram priznati da je ta lista značajno kraća u odnosu na ranije godine. Kvalitetni radovi u ovom žanru poseduju likove koji ne kriju svoje mane, ali su u određenom stepenu simpatični ili barem svesni svojih mana. Što se tiče medija, oni sve posmatraju kroz brojeve interakcija na društvenim mrežama i insistiraju da sve mora biti dobra vest, a predstavlja ih par nepodnošljivo nasmejanih voditelja jutarnjeg programa. Poslovni svet ima za cilj stabilnost berze i u kometi vidi potencijalnu šansu za dobijanje retkih i skupih materijala. Pandemija kovida je zaslužna za to što je čovečanstvo u poslednje dve godine dobilo drugačiju, mnogo ozbiljniju vrstu perspektive na ljudsku prirodu i efikasnost društveno-političkih rešenja.

Maestro je umetnički biografski rad o čuvenom kompozitoru i dirigentu Leonardu Bernštajnu u koji je Bredli Kuper uložio čitavog sebe, ali nas je ostavio uskraćene za bolje razumevanje ovog čoveka i njegovog ogromnog kulturnog uticaja. Ljubiteljima klasičnih biografskih radova koji očekuju više detalja i informacija o ovom subjektu će sve ovo biti pretenciozno i dosadno. Međutim, kvalitetna gluma nije dovoljna da izbegnete utisak da su ovaj čovek i ovaj centralni odnos previše pojednostavljeni. Maestro je u velikoj meri šou i, na svoj potcenjen način, veoma upadljiv o tome da je takav. Maestro je biografska romantična drama koja se fokusira na odnos između čuvenog američkog kompozitora i dirigenta Leonarda Bernštajna i njegove supruge glumice Felisije Montalegre.